Džem od smokava

 Džem od smokava nije teško napraviti, a sama priprema ne oduzima mnogo vremena. Smokve se vrlo lako čiste i potrebno je samo da se dobro operu i iseckaju da bi bile spremne za kuvanje. Osim toga, kako su po prirodi slatke, nije potrebno dodavati mnogo šećera ali je važno da se koriste zreli i sočni plodovi.

Dok džem od šljiva i kajsija najčešće trošim u palačinkama, ovaj džem mi je posebno interesantan za upotrebu u kolačima. Bilo da je reč o Mini štrudlicama (klik na recept) ili Krostati sa džemom (Crostata alla Marmellata), džem od smokava će kolaču dati poseban, nesvakidašnji ukus. 

Najviše ga volim u najjednostavnijoj varijanti: smokve, šećer i malo limunovog soka. Međutim, ovaj džem je veoma fin i ako se obogati začinima poput cimeta a provereno dobra kombinacija je sa dodatkom čokolade.

Džem od smokava

Sastojci:

1500 g očišćenih smokava

400 g šećera

sok i korica jednog limuna

Seckana crvena paprika

 Mnogo volim papriku za zimu ostavljenu na ovaj način! Nema mnogo posla oko pripreme, najviše vremena ćete potrošiti da je operete i iseckate a kada odstoji u teglama i posle nekoliko meseci ne omekša previše i ima divan ukus. 

Ukoliko ne želite da seckate papriku, možete je iseći na duže i šire trake, kratko probariti tako da ipak ostane čvrsta, pa uspravno slagati u tegli i zaliti rastvorom. Podjednako je fino. 

Recept je urađen u saradnji sa DIS trgovinom, najvećim domaćim trgovinskim lancem, u čijim su radnjama u toku septembra na sniženju mnogobrojni artikli koji su potrebni za pripremu zimnice.

Seckana crvena paprika

Sastojci:

5 kg crvenih paprika (roga)

Za rastvor (čaše su od 200 ml):

3 čaše alkoholnog sirćeta

2 čaše ulja

4 kašike šećera

4-5 kašika soli

4-5 glavica belog luka

1 kesica konzervansa (5 g)

Džem od kajsija

Već nekoliko dana sam u kajsijama :) Odlično su rodile i žao mi je da to ne iskoristim i skuvam dosta džema, posebno kad se setim kako ih i prošle i pretprošle godine nije bilo. A ove godine, neverovatno koliko ih ima! U planu mi je da skuvam dosta džema, da ih ostavim u zamrzivač kako bih imala i za kolače a nešto ću i da podelim.

Od kada kuvam džem, radim to samo od voća koje rodi u našoj bašti ili koje dobijem od onih kojima je rodilo - komšinice, rodbine... Nikada ne kupujem voće da bih pripremala zimnicu. Jednostavno, imam neku teoriju u glavi da ako voća nema u bašti, neću ni kuvati džem, tj. kuvaću od onoga što je rodilo. Tako sam prošle godine nakuvala pekmeza od šljiva, da ga i sad imam mnogo a nove šljive samo što nisu! :) 

Inače, na Instagramu sam objavljivala delove postupka pripreme džema pa sam dobila mnogo poruka sa pitanjima o količini voća, šećera, detalja vezanih za kuvanje, te sam rešila da sve to ipak objedinim u jednom receptu, iako najpre nisam planirala, jer nekako mislim da svako ima neki svoj recept kome je veran. A čak ni ja ne kuvam uvek isto, jer u zavisnosti od količine voća, nekad kuvam u šerpi na šporetu a nekad u rerni.

Sigurno ste već čuli za postupak kuvanja džema u rerni? Moja zaova tako već godinama priprema džem od šljiva, a meni je palo na pamet da tako kuvam i od drugog voća. Što bi rekao Balašević: "Princip je isti, sve su ostalo nijanse" ;) Pa sam tako do sada kuvala džem od vinogradarskih breskvica, koje i nisu tako ukusne za jelo ali je ukus džema fantastičan! Onda, od krušaka, dunja i naravno kajsija. 

E sad, kada je u pitanju kuvanje džema u rerni, postoji nekoliko prednosti i nedostataka. Glavne prednosti su da je moguće kuvati veću količinu voća (potrebno je samo da imate veći pekač koji staje u rernu), nema prskanja kao kada kuvate na šporetu i nema potrebe da se tako često meša (ja namestim tajmer na 10-15 minuta da me podseti da promešam).

Osnovni nedostatak kuvanja u rerni je - boja! Naime, džem od kajsija koji se kuva u rerni je po pravilu tamniji od onog koji se kuva na šporetu. Znam da se mnogo žena opterećuje bojom koju će džem imati i slažem se da je na oko lepši ako je svetliji, međutim, meni je to apsolutno nebitna stvar pa uvek ako imam veću količinu kajsija to završim u rerni, a kada je manja (do 2 kg), onda kuvam na šporetu. 

Još jedna napomena. Ovo je džem koji sadrži samo voće i šećer. Dakle, bez ikakvih konzervanasa, džemfiksa, želina ili čega sve ne. Isto tako, ne volim dodavanje začina jer mislim da oni samo maskiraju pravi ukus i miris voća. Znači, smatram da je najprostija varijanta ujedno i najukusnija. 

Džem od kajsija

Sastojci:

3 kg očišćenih kajsija 

1,5 kg šećera

Višnjevača

Ukoliko ste to imali u planu, sada je pravo vreme da pripremite višnjevaču. I pored dugog kišnog perioda, višnje su sazrele i šteta je ne napraviti ovaj fini liker. To vam neće oduzeti mnogo vremena, a dobru višnjevaču povremeno vole da popiju čak i oni koji ne mare mnogo za alkohol.

Već godinama je pravim po receptu moje baba Pele, koji je zaista najjednostavniji mogući, bez ikakvih modernih dodataka u vidu začina i potrebna su vam samo tri sastojka: višnje, šećer i rakija. Kažu da je za višnjevaču najbolje koristiti lozu, međutim, ja je uvek pravim sa domaćom šljivovicom mog tate i stvarno bude odlična. Mislim da je ono što je čini tako finom i pitkom i to što višnje sve vreme ostavljam u alkoholu. Naime, i kada prođe 40 dana potrebnih da se šećer u potpunosti rastvori i liker bude spreman za serviranje, ja višnje ostavim u flašama, u rakiji, tako da one sve vreme puštaju sok i aromu. Osim toga, ne stavljam previše šećera jer ne volim onaj otužno sladak ukus karakterističan za likere, pa je ova moja višnjevača zapravo nešto između rakije i likera. Sasvim dovoljno jaka da osetite alkohol a opet blago, nenametljivo slatkasta, da je teško ostati samo na jednoj čašici :)

Višnjevača

Sastojci:

1 kg zrelih višanja

600 g šećera

1,300 ml rakije 

Kafanska ljutenica

Ljutenicu po ovom receptu sam prvi put napravila pre šest godina, kada ga je moja draga prijateljica Suzica objavila na Coolinarici (a onda i na svom blogu Taste of life - recept) i ne odstupam od njega - jednostavno se pravi a ukus je odličan! Ljutinu možete dozirati sami, tako što stavljate manje ili više ljutih papričica. Od ove količine sastojaka dobije se oko 7 manjih tegli, a ja vam preporučujem da odmah krenete od mere i po, pa ako imate veliku šerpu možda čak i duplu meru da pravite, jer mi se dešavalo da se zaista brzo pojede pa mi bude žao što nisam više ostavila. A ako teglice propisno pripremite, zatvorite i čuvate na hladnom, može dugo da stoji a da se ne pokvari. 
Ukoliko ste u mogućnosti, najbolja varijanta je da je kuvate negde napolju, na smederevcu. Da ne grejete kuću a i da vas oči ne peckaju tokom kuvanja ;) Naime, dešava se, ako su paprike jako ljute, da krenu i suze tokom mešanja ;) Ali, iako je kuvam u kući, meni ne smeta ta ljutina koja se oslobađa tokom kuvanja, jer se sve završi za maksimalno tri sata, čak ne mora stalno ni da se meša. Ajvar kod mene može da bude ali i ne mora, jer kvalitetan ajvar uvek može da se kupi, što je sa ljutenicom već teži slučaj i zato ne propuštam da je napravim svake jeseni, kad povrća ima mnogo i nije skupo.
Još jedna napomena - ono čega se ja uvek pridržavam kada je kuvam je da povrće čistim u rukavicama, kako bih sačuvala ruke od crvenila i peckanja. 

Kafanska ljutenica 

Sastojci:

2 kg zrelog paradajza

200 ml vinskog sirćeta

350 ml ulja 

250 gr šećera

1 kesica mlevenog bibera (10 gr)

10 svežih ljutih papričica (onih žuto-zelenih, oko 500gr)

1,5 kg sveže slatke paprike (babure ili crvene šilje, svejedno je)

2 ravne kašike soli

oko 7-8 čena belog luka

1 kesica konzervansa 

Sušeni paradajz

U letnjem periodu, osim kuvanja džemova od raznog voća, od zimnice pripremam ljutenicu, seckanu papriku i ono što je pod obavezno - sušeni paradajz! Sigurno znate da je kupovni veoma skup a priprema domaćeg i nije toliko komplikovana kao što se to može činiti onome ko to nije nikada radio. Potrebno je samo pratiti nekoliko koraka u pripremi i uspeh ne može izostati.

Samo sušenje može se obaviti u rerni, na nižoj temperaturi ili ako je napolju temperatura preko 30 stepeni, to možete uraditi i na suncu. Do sada sam uvek sušila u rerni, jer mi je jednostavnije da sve završim u jednom danu. Što se tiče vrste paradajza, do sada sam koristila razne, pa čak i čeri jer mi je jedne godine neočekivano prerodio i nisam više znala gde ću s njim :) Inače, kažu da je za sušenje najbolja sorta Roma, odnosno duguljasti paradajz kod nas poznat i pod imenom šljivar, jer u sebi ne sadrži mnogo vode ni semenki.

Sušeni paradajz

Sastojci:

paradajz

so

maslinovo ulje

beli luk

ruzmarin, origano, bosiljak

Kompot od višanja

Višnje su moje omiljeno voće. Dobro, pored jabuka, šljiva, trešanja i kajsija. I krušaka :))) Svake godine kad krene njihova sezona, uživam da ih jedem sveže, a obavezno finu količinu ostavim u zamrzivač pa napravim i kompot i džem. Naravno, višnjevača se podrazumeva i ona je ono što prvo napravim - eno je, već se sunča na terasi ;)
Inače, pripadam onoj, sada već sredovečnoj generaciji, u čijem je detinjstvu kompot bio omiljeni desert, pored žumanceta umućenog sa šećerom (tada, pre tridesetak godina, kao da nije bilo straha od salmonele :)). 
Mi smo u bašti imali nekoliko stabala višanja, onih lepih, krupnih i moja baka Pelagija je od njih obavezno pravila sok, ostavljala ih je u zamrzivač za lenju pitu i "rastezano" a naravno, napravila bi i bar desetak tegli kompota. Njih je ređala na vrh ormana u svojoj sobi i smeli smo da ga otvaramo samo sa njenim odobrenjem. Možda sam ga toliko obožavala baš zato, zabranjeno voće je uvek imalo svojih čari ;)) 
Nažalost, ne znam po kom receptu je baka pravila, jer ga nema zapisanog u njenoj svesci među receptima, a ovaj po kome pravim, najjednostavniji mogući i bez konzervansa, dobila sam od snaje Tanje Gudović iz Donjeg Tovarnika koja mi je jednom prilikom dala punu kantu višanja i recept. Budući da sam u to vreme bila aktivna na Coolinarici, potražila sam i tamo recept i našla ga kod Lane (Mignonne), a kad se zna da je ona autor, onda ni ne mora posebno da se naglašava da je recept dobar - samo Lanino ime je dovoljna preporuka! 

Kompot od višanja

Sastojci:

Mera za jednu teglu od 720 ml

450 g višanja

6 kašika (100 g) šećera

voda 

Džem od narandže

Ako tražite da kupite dobar džem od narandže, uopšte ga nije lako pronaći ili je njegova cena često neopravdano visoka. Par puta sam ga kupila u Grčkoj, jednu, dve male teglice i nije bio loš, ali je ipak mnogo lepši kada ga sama skuvam i nikako ne propuštam da to uradim baš u ovom periodu, kada narandže nisu skupe. Naravno, sigurno da je najbolja varijanta ako imate svoje, neprskane, ali i ove kupovne mogu da posluže.

Priprema ovog džema je jednostavna i brza. U zavisnosti od dužine kuvanja, zavisiće i gustina džema. Ponekad ga malo duže kuvam kako bi višak tečnosti ispario a džem bio gušće strukture, poput želea i tada je idealan za punjenje krostata i pita. Zato bi prilikom kuvanja trebalo imati na umu da se svaki džem hlađenjem zgušnjava.

Džem od narandže

Sastojci:

1600 g očišćenih narandži (oko 2,5 kg u kori)
200 g iseckane narandžine korice
1 kg šećera

Pekmez od dunja

Još uvek nije kasno da napravite ovaj fini pekmez od dunja! Ima ih na pijacama, nisu toliko skupe, a deserti pripremljeni sa ovim pekmezom zaista imaju nesvakidašnji, pomalo starinski ukus i miris. Za razliku od onih od kajsija ili šljiva koji se ipak nešto duže kuvaju, ovaj pekmez se veoma brzo zgusne i nema mnogo posla oko njega. Zapravo, najveći posao je da se dunje očiste a posle sve ide brzo i lako.

Pekmez od dunja 

Sastojci: 

3 kg očišćenih dunja 

1,5 kg šećera 

4 veće kisele jabuke (granny smith) 

4 dl vode 

sok od dva veća limuna