Ustvari, nije ni fokača ni ćabata, jer sam krenula sa pravim fokaču, pa testo podelila na dva dela, svaki deo preklopila i na kraju je ispao neki njihov miks :) Klasična fokača (ital. focaccia) uglavnom ima pravougaon oblik, razvučena je tanko u plehu i bogato premazana maslinovim uljem a preko nje se mogu utisnuti masline, čeri paradajz, ruzmarin, bosiljak...S druge strane, ćabata (ciabatta) je nešto poput somuna ili lepinje, testo je mnogo mekše, skoro pa lepljivo, a oblik joj je pljosnat i uglavnom je prazna, te se često koristi za sendviče.
Inače, ove godine mi je čeri paradajz rodio više nego ikada pre. Volim da ga jedem svežeg ali ga dosta koristim i u pecivima, pa deo obavezno ostavljam i u zamrzivač kako bih ga iskoristila tokom zime. U ovoj kombinaciji, na tankom testu uz dodatak ruzmarina i maslinovog ulja, nema greške! Testo je posno, odnosno bez mleka i jaja, kao klasično testo za pizzu a fokača je toliko ukusna, da joj maltene nije potreban nikakav prilog :) Mada, meni se najviše dopada, topla, sa sušenim paradajzom i feta sirom 😍
Fokača sa čeri paradajzom i ruzmarinom
Sastojci:
500 gr brašna
1 ravna kašičica soli
20 gr svežeg kvasca (ili jedna kesica suvog)
1 kašičica šećera
300 ml tople vode
3-4 kašike maslinovog ulja
+
100-150 gr čeri paradajza
šaka listića ruzmarina
puna kašika krupne soli (ja sam koristila morsku so sa belim lukom)
7-8 kašika maslinovog ulja
