Aka je moja mama, a nadimak joj je dala moja ćerka kada je tek počinjala da govori i to je značilo nešto između "baka" i "Anđelka" :))) Tako je ostalo i tako su u poslednjih deset godina svi u familiji počeli da je zovu tim jednostavnim imenom :)
U svoje vreme, dok je zdravlje služilo, Aka je bila veoma aktivna žena i tako je pamtim iz svog detinjstva. Iako je radila (naravno, po onom "starom" vremenu od sedam do tri :) kada dođe kući, uvek je imala energije za raznorazne aktivnosti. I da se igra sa nama, i da nas svuda vodi sa sobom (najviše sam volela kada smo išli na radničke sportske igre pa iz sve snage navijali dok se takmičila u pikadu ;) , a uspešno je i šila sebi haljine, usput zaposlivši i mene - da joj precrtavam krojni arak iz Nove mode ;) Volela je da čita knjige, kreči, jednom rečju, uvek je znala da ispuni sebi vreme, nikada se nije žalila i uvek je bila raspoložena. Upravo to je ona njena glavna crta koju je želela da prenese i na sestru i mene i na kojoj sam joj neizmerno zahvalna, a to je da nikad ne sme da nam bude dosadno i da uvek možeš naći nešto da se time baviš i zabaviš :) Dakle, ono što se danas drugačije zove - radna terapija :))
Inače, Aka je bila odlična kuvarica, volela je da isprobava i priprema komplikovanije torte, kroasane i složenija jela za koja je recepte pronalazila u raznim kuvarima ili ih je isecala iz svojih omiljenih časopisa, Bazara i zagrebačkog Svijeta. Međutim, tu je bilo i jednostavnih stvari kakve su ove kiflice o kojima pišem danas i koje sam pravila mnogo, mnogo puta. Ove brzinske kiflice su bez kvasca, bez jaja, bez čekanja, tako da se pripreme za manje od sat vremena, a tako su ukusne i prhke!
