U letnjem periodu, osim kuvanja džemova od raznog voća, od zimnice pripremam ljutenicu, seckanu papriku i ono što je pod obavezno - sušeni paradajz! Sigurno znate da je kupovni veoma skup a priprema domaćeg i nije toliko komplikovana kao što se to može činiti onome ko to nije nikada radio. Potrebno je samo pratiti nekoliko koraka u pripremi i uspeh ne može izostati.
Samo sušenje može se obaviti u rerni, na nižoj temperaturi ili ako je napolju temperatura preko 30 stepeni, to možete uraditi i na suncu. Do sada sam uvek sušila u rerni, jer mi je jednostavnije da sve završim u jednom danu. Što se tiče vrste paradajza, do sada sam koristila razne, pa čak i čeri jer mi je jedne godine neočekivano prerodio i nisam više znala gde ću s njim :) Inače, kažu da je za sušenje najbolja sorta Roma, odnosno duguljasti paradajz kod nas poznat i pod imenom šljivar, jer u sebi ne sadrži mnogo vode ni semenki.
Sušeni paradajz
Sastojci:
paradajz
so
maslinovo ulje
beli luk
ruzmarin, origano, bosiljak
Priprema:
Paradajz oprati, posušiti i iseći tako da svi komadi budu približno jednake debljine i veličine. Tom prilikom pokušajte da istisnete vodu iz njega. Slagati ih na pleh obložen pek papirom ili alu folijom i slobodno ih možete gušće staviti jer će se prilikom sušenja skupiti.
Tako raspoređen paradajz dobro posoliti.
Napomena: ranije sam nekoliko puta pekla paradajz zajedno sa belim lukom i začinskim biljem, što mi se ipak nije pokazalo kao najbolje rešenje jer beli luk lako hoće da gori, tako da više volim da ga dodam naknadno, kada se završi sa sušenjem, odnosno kad osušeni paradajz ostavljam u teglice.
Rernu ugrejati na 80 stepeni (sa ventilatorom), ubaciti pleh sa pripremljenim i posoljenim paradajzom i vrata rerne držati odškrinuta tako što ćete ih podbočiti drškom od varjače pa će na taj način izlaziti para koja se prilikom sušenja oslobađa iz paradajza. Prilikom sušenja, morate stalno kontrolisati šta se dešava, jer paradajz vrlo lako može da zagori. Možda će biti potrebe da smanjite ili povećate temperaturu, to morate prilagoditi svojoj rerni.
Isto tako, sami odlučujete kada ćete završiti sušenje - da li kada je paradajz potpuno suv, poput čipsa ili ćete ostaviti da ipak u njemu ima malo vlage i da bude sočniji (ja više volim takav, desilo mi se jednom da sam ga presušila i bio je bezukusan). Na ovakav način, sušenje traje najmanje tri sata i na svakih 15-ak minuta proveravajte šta se dešava.
Gotov paradajz možete ostaviti takav kakav je osušen ili ga iseći na sitne komadiće - ja uvek uradim tako jer mi je kasnije zgodnije za korišćenje ako je odmah ostavljen i spreman u manjim komadima. Za sečenje možete iskoristiti oštre kuhinjske makaze jer je prilično žilav kada se osuši i teže se seče nožem.
Nakon sušenja, kada se paradajz ohladi, deo iseckanog paradajza stavim u malu teglu, nalijem ga maslinovim uljem i između paradajza ubacim sitno iseckan beli luk i ruzmarin ili bosiljak. Držim ga u frižideru i potrošim u roku od nedelju dana. Ostatak rasporedim u kesice za zamrzavanje i čuvam u zamrzivaču. Kada želim da ga koristim, odmrznem ga i složim u teglicu kao da je tek osušen, tek onda dodam beli luk i ruzmarin. Čak i ukoliko biste ga čuvali u frižideru može se desiti da se ubuđa, a stvarno je šteta da vam propadne trud pa je zamrzavanje najbolje rešenje. To mi je na jednom druženju otkrila Gaga i vrlo lepo je sve opisala u svom receptu za sušeni paradajz, gde možete videti i koji je postupak ako se odlučite za sušenje na suncu :)
Sušeni paradajz se može koristiti na mnogo načina i u mnogim jelima! Najjednostavniji način upotrebe je na parčetu hleba, sa feta sirom ;) a možete ga stavljati u hladne salate, pomešati sa toplim prelivom na nekoj finoj testenini a odličan je i u kombinaciji sa pecivima.
Нема коментара:
Постави коментар